Bijeg iz samoće

- Gotovo je - bile su jedine reči koje je Joakim, s bezizražajnim izrazom na licu izgovorio, dok je spuštao slušalicu.

- Je li to bio doktor? - upitala je mahinalno, iako je dobro znala da obaveštenja o smrti pacijenata daje dežurna služba bolnice.

Kao što je i očekivala, Joakim je ignorisao pitanje koje bi smatrao suvišnim ili nesuvislim.

- Molim te, obavesti njene sestričine i bratanice, a ja idem do bolnice da obavim potrebne formalnosti - rekao je suvim glasom, odlazeći da obuče odelo koje bi bilo prigodno u ovakvom času.

Gledala ga je sva sleđena, ne usuđujući se ni na kakvu naglašenije emotivnu reakciju, nesvesno se plašeći da ga time ne uvredi i indirektno mu skrene pažnju na njegovu neosetljivost.

Čak i u takvom trenutku refleksno se povlačila pred njim, izbegavajući da ga podseća na nedostatak pijeteta prema ženi koja mu je posvetila čitav svoj život, zadovoljavajući se mrvicama njegove naklonosti, koje bi joj poklanjao samo kada je bio izuzetno raspoložen, najčešće zbog uspeha nekog novog velikog poslovnog poduhvata. Tek kada su se ulazna vrata za Joakimom zatvorila, Karla je pustila da joj suze slobodno poteku niz lice. Ni sama nije znala da li je više potreslo što je iz njenog života otišla jedna velika žena, vredna bezgraničnog divljenja, ili zbog spoznaje da je to izmučeno stvorenje otišlo sa ovog sveta, a da nije uspelo da dobije svoju najveću bitku u životu - iskrenu ljubav svog jedinca, kome je poklonila sve je imala i znala, odričući se sopstvenog prava na sreću.

Kada je prvi put od Joakima čula priču o porodičnoj tragediji u vreme kada je on imao svega tri godine, nije joj promakao njegov ironični ton, kojim je propratio svoje reči da je njegov otac, zbog „navodno prevelikih" kockarskih dugova, u stanju pijanstva, sebi pucao u slepoočnicu. Tek kasnije je, s užasom, shvatila da je on odrastao u uverenju da je majka najveći krivac za tragični ishod događaja, smatrajući da je morala znati šta se s njim događa, te da je njihovo bogatstvo u to vreme bilo dovoljno da se dug isplati, misleći prvenstveno na njenu kolekciju vrednog nakita, koju je nasledila od svoje majke. Iako nikada majci nije otvoreno izrekao svoju sumnju, Karla je, iz njihovih međusobnih odnosa, jasno shvatila da je nesrećna gospođa Luiz čitav život provela s osećanjem krivice da je svom sinu, svojom nesmotrenošću, oduzela mogućnost da, kao svi njegovi vršnjaci, raste pored oca, koji će da ga nedeljom vodi na fudbalske utakmice ili u zabavni park. Koliko god se trudila da mu na: doknadi ljubav oba roditelja, jedino što je uspela je da od njega napravi jedno krajnje neosetljivo, egocentrično biće, što je Karla primetila tek kada je već uveliko stavila svoj potpis kod matičara.


begizsamoce

Podijelite s prijateljima!

    3 Comments

    1. Martina 13. Juna 2016.
    2. Martina 2. Jula 2016.
    3. Biljana 16. Jula 2016.

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *