Biserne suze

Među lepotom i dekadencijom Otomanskog carstva, avantura ledi Emili protkana je intrigama, prevarama i romansom.

Željno išcekujući radosti bračnog zanosa, upravo venčani ledi Emili i Kolin Hargrejvs, diplomate Britanske imperije, kreću na egzotičan medeni mesec u Tursku. Međutim, već prve noći u Konstantinopolju, jedna devojka je ubijena – zadavljena je u dvorištu raskošne palate Topkapi. Ser Ričard Sent Kler, Englez koji radi u ambasadi u Konstantinopolju, shvata da je ubijena devojka zapravo njegova kćerka koja je kidnapovana pre dvadeset godina. Emili i Kolin daju obećanje skrhanom ocu da će pronaći ubicu, ali kako njihova istraga napreduje, oni shvataju da nije sve onako kako izgleda – naročito medu tajanstvenim zidovima saraja, u zabranjenom svetu harema.


 

Odlomak: Nakon smrti mog prvog supruga, čoveka kog jedva da sam poznavala, nisam očekivala da ću ja, ledi Emili Ešton, ikada ponovo završiti u bračnim stegama. Nisam verovala da me ijedan živ čovek može dovesti u iskušenje da se odreknem makar i truna moje teškom mukom zarađene nezavisnosti. Još veće iznenađenje od samog pronalaženja takvog izvanrednog pojedinca bilo je otkriće da je on bio najbolji prijatelj pomenutog pokojnog supruga. Filip, posvećeni lovac, otišao je na safari odmah nakon našeg bračnog putovanja, ostavivši me u Londonu. Nikada se nije vratio. Svi su odmah prihvatili njegovu smrt kao prirodnu stvar - navodno, on je bio žrtva groznice - ali ja sam ubrzo počela da sumnjam u to i pokrenula sam istragu, mislivši ispočetka da je Kolin Hargrejvs ubio čoveka koji mu je bio poput brata.

Bila je to uobičajena brzopletost detektiva početnika i na kraju mi je bilo drago što sam potpuno pogrešno ocenila Kolinov karakter. On nije bio ni blizu okorelog kriminalca i pokazao se kao džentlmen najviših moralnih vrednosti koji je mnogo vremena provodio radeći za britansku krunu - istražujući situacije koje su, kao što je voleo da kaže, zahtevale više od male diskrecije. Ovaj opis je bio previše skroman. Zapravo, njegove usluge su za Britansku imperiju bile neprocenjive i on je bio jedan od najpoverljivijih agenata njenog veličanstva. Ne krivim sebe previše što sam toliko pogrešila u mojim sumnjama - čovek koji radi tako misteriozan posao trebalo bi da očekuje da se njegova dela, s vremena na vreme, pogrešno tumače.

I tako, umesto da ga pošaljem u zatvor, zaljubila sam se u njega. Odbila sam njegove dve ponude braka, ali na kraju sam ipak shvatila da je brak neophodan za moju sreću. Odluku sam donela pošto sam još dva zločina rešila toliko stručno da me je Kolin pohvalio i predložio da mu nadalje pomažem u zvaničnijem svojstvu. Naravno, sve pod uslovom da njegove kolege prihvate takav dogovor. Ženski istražitelji nisu bili preterano traženi u hodnicima Bakingemske palate.

Odluka da se upustim u detektivski posao fino je dopunjavala moje ostale takozvane ekscentričnosti, naročito sklonost ka akademskom usavršavanju koje je trenutno bilo usredsređeno na proučavanje drevne Grčke. Sve je to teško mučilo moju majku, predanu tradicionalistkinju, i mutilo naše već slabe odnose. Kada sam najzad pristala da budem Kolinova žena, obradovala se (mada bi joj se više dopalo da sam uhvatila nekog vojvodu), ali njeno radosno raspoloženje rasplinulo se onog trena kada je čula da smo pobegli na grčko ostrvo Santorini. Filip mi je tamo ostavio vilu i to je bilo mesto na koje sam bežala kad god bih bila skrhana ili mi je trebalo utočište. Ona se pokazala i kao savršeno mesto za najprivatnije venčanje.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


bisernesuze2

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *