Četiri duge godine

Lorena je računala sa tim da bi Rej mogao da se iznenadi, kada je bude ugledao.
Jer, više nije bila dete, nije bila devojčica sa šnalicama u kosi, bez ijedne ženstvene obline na sebi. Sada je bila prelepa tinejdžerka, ona, kojoj su savršeno pristajale uzane farmerke, koja je sa ponosom mogla da nosi uz telo pripijene majice. Jer, imala je veoma lepe grudi, ravan stomak, izražen struk. Njena suptilna ženstvenost je prosto vapila da se afirmiše kroz mušku ţelju, kroz muško posedovanje.
Činilo se da Rejevim očima nije promakla nijedna promena na Loreni, da je uočio njeno rascvetalo devojaštvo, da ga je iznenadila njena transformacija, njena upadljiva lepota. Lorena je prosto uţivala u tome što gaje zbunila, što gaje, potpuno nepripremljenog, suočila sa okolnošću da se promenila, i to na način koji je mogao da ošamuti svakog muškarca.
Svakog, pa i njega.
Prišla mu je nadahnuta velikim samopouzdanjem, uprkos tome stoje u svakom deliću tela osećala otkucaje srca. Toliko je snažno tuklo, da joj je remetilo dah, da ju je onemogućavalo da govori.
- Zdravo, Rej! - nekako je uspela da ga pozdravi, i to mekim, senzualnim glasom. - Kako si?
- Gospođice Merkado... - oslovio ju je, podjednako hladnom glasom kao što je
to uvek činio.
Rejev glas je bio hladan, ali su njegove oči bile užarene. Lorena je kliktala od sreće zbog toga. Puno joj je značilo to što je otkrila da se dopada Reju. Jer, to je predstavljalo garanciju da će pristati da vodi ljubav sa njom.
- Nema potrebe da me oslovljavaš tako zvanično - iznova mu je to poručila.
- Ako nisi zaboravio, ja imam svega 18 godina.
- Vi ste ćerka čoveka kod koga sam zaposlen. Potpuno je nevažno koliko imate godina.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»

jutra

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *