Dete ljubavi

Zainteresovano je pogledao portret nasmejane mlade žene u reklamnoj brošuri na stolu. Diskretan mladež skrenuo je njegovu pažnju na divno oblikovane meke usne, koje bi privukle svakog normalnog muškarca. Krv je brže potekla Alesandrovim venama. Taj osmeh, te usne... Puls mu se naglo ubrzao a iz podsvesti se pokrenulo jedno blisko sećanje.
Odjednom mu je bilo toplo, uprkos dobro podešenom klima-uredjaju u njegovom prostranom birou. Trag jedne emocije zarobio mu je dah u plućima. S mukom je Alesandro primorao sebe da odagna misli na ovo sećanje i na osećanja koja ga prate, da prestane da ih analizira.
Tiho i neprimetno nestala je sva magla koja je prekrivala prohujale mesece od pre dve godine. Dozvoljavao je sebi tek nejasan pogled na sve što je prošlo i ponovo je zapadao u Stisnuo je pesnice i na njih naslonio glavu postavivši laktove na teško staklo radnog stola. Bol više nije osećao jer je sve vreme u njegovoj duši bila prisutna ona poznata praznina, koja razara i muti razum, pred kojom uzmiče koncentracija.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *