Igre sudbine

Vila Lendbijevih ležala je na brežuljku i kao kakva učiteljica nadgledala dolinu i maleno selo ispred sebe. Bila je tu već vekovima ponosna u svojoj lepoti, sva od crvenih cigala, obrasla u bršljan, pričajući priču o jednoj porodici. Lendbijevi su bili staro englesko plemstvo. Titulu su zaslužili još u vreme kraljice Elizabete i sa ponosom su je nosili. Današnji Lendbijevi bili su daleko od vitezova. Posle smrti Ričarda Lendbija, vladavinu nad carstvom čelika preuzela je njegova žena lejdi Gvinet. Jednako sposobno vaspitala je i svog prvog sina Ričarda, koji je od oca nasledio ime. On je polako preuzimao posao dok se lejdi Gvinet borila sa svojim, verovatno jedino neuspelim projektom u životu, mlađim sinom, miljenikom Vilijemom.

Mlad, lep, plav gledao je svet svojim zelenim očima i šarmirao sve oko sebe. Obožavao je svoj crveni ferari, izlaske, šampanjac i žene. Lejdi Gvinet bi samo nemoćno slegla ramenima dok bi se upoznavala sa novom izabranicom njenog sina, svesna da će i ovu, kao i prethodne videti možda još jednom. Razmenila bi zabrinute poglede sa svojim starijim sinom i čekala da se Vilijem iživi i preuzme odgovornost na sebe. Lejdi Gvinet nije bila ni manje zabrinuta za svog starijeg sina koji je za njen ukus bio malo preozbiljan. Od kada joj je muž umro on se postavio kao glava porodice, nosio je svu odgovornost i nikada se nije zabavljao. Nije da nije imao vremena, ali stavio je naočare, uzeo akt tašnu svoga oca i svu odgovornost. Gledala ga je i osećala tugu zbog njegove ispuštene mladosti. Ali sve skupa bila je zadovoljna.
Popravila je nabore na svilenoj haljini i zagledala se u park. Bio je to savršan travnjak u pravom engleskom stilu. Posađene biljke bile su donete iz celog sveta. Samo najbolji hortikulturisti dobijali su privilegiju da sređuju njihov vrt. Sada je bio u svojoj punoj lepoti. Cvetalo je na sve strane i kao da je hteo da svojom lepotom doprinese slavlju. Proslavljali su godišnjicu firme i ceo park vrveo je od radnika. Trebalo je pripremiti travnjak za koktel, osvetljenje i muziku za ples. Doći će sav viđeniji Dablin, nije smelo biti promašaja. Lejdi Gvinet zadovoljno je milovala uglačanu površinu komode u stilu Luja, kralja svetlosti, i setila se da nije otišla da izabere torte. Kada je njen omiljeni slatkiš bio u pitanju nije htela da išta prepusti drugima. Pogledom je potražila svog šofera koji je pomagao oko uređenja bašte. Pomisli kako će to vreme svakako da iskoristi i da popriča sa njim o njegovoj kćerci Merijen. To je već duži period nameravala ali bi svaki put nešto preče iskrsnulo. Gledala je Merijen kako odrasta na imanju i gotovo da su ona i njen otac postali sastavni deo porodice. Zato je bila odlučila da je pošalje na koledž. Merijen je prelepo svirala, trebalo je negovati njen talenat, a gospodin Mek Kejn nije imao sredstava za to.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


igrasudbine

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *