Intervju

Tog jutra, od kako je u sedam sati otvorila oči, Monik Donzer je
imala čudan utisak da će joj se danas dogoditi nešto veliko, nešto jako
značajno, nešto što će iz osnova promeniti njen život.
U dvadeset i osmoj godini, mogla je biti zadovoljna sobom.
Sticajem okolnosti, otac joj je bio u diplomatiji, nebrojeno puta su se selili,
pa je tečno govorila osam jezika. Pored maternjeg francuskog, engleski,
nemački, arapski, španski, ruski, vijetnamski i češki. Posle završene
žurnalistike ubrzo je i magistrirala a onda, nekeko u isto vreme, počela je
da radi u “Mondu”. Doduše to su još uvek bile male reportaže o gradu,
prosečnim, običnim ljudima, ponekad čak i o popularnim mestima za
izlazak. Najznačajnije, što je do sada napisala, bila je reportaža o
prinudnoj udaji devojaka iz muslimanskih zemalja. To je ujedno bila i
poslednja, ali joj je poprilično podigla rejting kod šefova.
Radila je na njoj gotovo šest meseci. Bilo je puno problema da
sakupi građu. Putovela je u Iran i Irak, bila je i u Avganistanu, Libiji,
Kuvajtu... Svuda gde je mislila da će uspeti da uhvati bilo kakav trag.
Glavni trag je bila Meira Al Kasim, devojka koja joj se
sasvim slučajno poverila. Sedele su zajedno u frizerskom salonu i pričale
o temama koje su normalne za mlade žene. Nije im bilo ni prvi put da se
sretnu, lako je Meira bila dosta mlađa od Monik, imale su mnogo
zajedničkog.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»

intervju

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *