Peni Stajls pogleda kroz prozor. Sneg se otopio ali još uvek je bilo hladno. Ona se malo strese, pa pridje da doda drvo u
vatru i ostade pored nje.
- Hoce li i gospodja Hil biti na veceri kod Henlijevih? - upita ona majku koja udje u sobu.
- Verovatno. Budi pristojna prema njoj ovog puta.
- Pokušacu. Ali mama, ona toliko iritira svojim komentarima da cu joj jednom tako odbrusiti da nece više zabadati nos u stvari koje je se ne ticu - rece ona Ijutito.
Majka je pogleda.- Dušo, uskoro ce prolece. Moci ceš da šetaš, neceš se više dosadji- vati ovde u kuci. Eh, da imamo para, mogla si sa
Evansovima zimus u London, bar na mesec dana - rece gospodja Stajls cežnjivo.
- Kažu da su se divno proveli. Svako vece su izlazili...
- Mama, ja ne žalim za balskim sezonama u Londonu.
Samo mi je krivo zbog tebe, što si u tvojim godinama i posle oceve smrti dospela u situaciju da jedva preživljavamo.
Majka je oprezno pogleda.
- Mogla si da budeš gospodarica Goston Hila, najveceg imanja u kraju, da si samo htela...
- Dogovorile smo se da tu temu necemo ponovo nacinjati.
Štaje bilo, bilo je pre šest godina. I za sve to vreme nisam se ni jednom pokajala što nisam u tom braku. Dobro, možda je nacin na koji sam to prekinula bio malo ružan, ali uopšte ne žalim što se nisam udala za Vilijama Tiplinga - rece Peni malo oštrije.
- Ipak, neudata žena u današnje vreme osudjena je na siromaštvo i milostinju. Ne želim da tako živiš kad mene više ne bude.
- Ne brini se, mama. Verovatno cu otici kod onog mog škrtog rodjaka da mu vodim domacinstvo. Ili cu poceti da radim.
Pa, tolike sirote devojke rade kao družbenice ili guvernante...
PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!
Već ste član?
Prijavite se ovdje»
