Kad se najmanje nadaš

– Kiša je tog jutra lila kao iz kabla. Užurbani prolaznici su se jedva mimoilazili ĉvrsto drţeći svoje kišobrane da ne odlete. Tanja je stigla u poštu u kojoj je radila više od deset godina, poturila svoju šolju koleginici koja je upravo skuvala kafu za sve i sela za šalter. Za nju je to bio sasvim običan radni dan, pa je i na njenom licu bilo ravnodušnosti. Koleginica do nje, atraktivna plavuša bujnih grudi, sveţe udata, brbljala je o tome kako ju je novopeĉeni muž prethodne noći iznenadio cvećem i šampanjcem. I dok su druge žene komentarisale kako je to tek rana faza braka u kojoj su iznenadjenja moguća, Tanja je pokušavala da se odvoji od takvih tema. Njen brak je trajao samo pet godina, ali posle njega kao da se nikada nije oporavila. Punih jedanaest godina je sama, ne računajući povremene veze i muškarce kao što je Branko, onaj s kojim se vidjala poslednja dva meseca. Jedanaest godina je žţelela i
očekivala da će se pojaviti neko u koga će se ludo zaljubiti, s kim će napraviti decu i ispuniti život, a sad u četrdeset prvoj više nije verovala u ostvarenje tih naizgled skromnih snova. Da je njen bivši muž bio samo manji ženskaroš, ona bi se potrudila da održi taj brak jer ga je ludo volela, ali čašu je prelilo to što je saznala da ju je varao s kumom, njenom najboljom prijateljicom. Zatekla ih je kako se strasno ljube, i znala je da im to nije prvi put.



Čitanje omogućeno članovima

REGISTRUJTE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


Podijelite s prijateljima!

    One Comment

    1. Gordana 7. Maja 2013.

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *