Korak u nepoznato

Noćni život budio se polako na ulicama Nju Orleansa kada je Žaklina La Sejl izašla iz svoje kancelarije i krenula kući. Neonska svetla su već bila upaljena i osvetljavala neobične ukrase fasada starih građevina iz devetnaestog veka.
Iznenada, kiša je počela da pada i Žaklina zastade da uzme kišobran iz tašne. Otvorila ga je i krenula Južnim bulevarom. Odlučila je da se odmah ne vrati kući, jer je uživala u prijatnoj svežini letnje kiše. Po ko zna koji put, razgledala je izloge i divila se neobičnoj arhitekturi koja se nalazila svuda oko nje.

Bila je zamišljena dok je prelazila ulicu i iznenada primati zaslepljujuća svetla koja su se približavala neverovatnom brzinom. Već sledećeg trenutka osetila je jak udarac i videla senku nekih crnih kola koja su prošla pored nje.

Žaklina je polako otvorila oči i shvatila da se nalazi u bolničkoj sobi. Bolničarka je sedela pored njenog kreveta. Nasmešila joj se kad je primetila da se probudila.
- Sve je u redu... ne brinite - prošaputala je i nagnula se prema njoj. Obrisala joj je čelo i suve usne.

Žaklina je htela da se pomeri, ali je osetila da je celo telo boli.

- Čini mi se... da baš nije sve u redu - uspela je da kaže i utonu ponovo u san.

***

Žaklina je bila razočarana. Kako je moguće da neko napravi takav prekršaj i da pobegne sa mesta udesa? I što je bilo još gore od toga, niko nije obratio pažnju natu nesreću.
Zatvorila je oči i nije želela da dalje razgovara o tome. Ponovo je zaspala.Probudila se tek kada je bolničarka donela tacnu sa ručkom. Mada nije bila gladna primorala je sebe da pojede supu i parče piletine s krompirom.
- Imate posetu - rekla joj je bolničarka kada je sklonila tacnu sa njenog kreveta.
- Da li želite da udje odmah? Lekar je rekao da možete razgovarati, ali, ako obećateda ćete ponovo spavati.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *