Ljubav i nasledstvo

Kad se Ema narednog jutra vratila u dvorac iz gradića u kojem je njen stan, zatekla je kneza za radnim stolom. Bio je zauzet pisanjem testamenta.

- Ah! - uzviknuo je ugledavši je u vratima. - Dođite, dođite! Sedite. Možda mi vi možete pomoći.

- U čemu? - Ema je privukla neudobnu stolicu s visokim naslonom, koju je knez najčešće nerado nudio posetiocima.

- Da regulišem svoju zaostavštinu - potom je rukom pokazao na kožnu korpu, koja je bila puna neuspelih pokušaja da sroči testament.

- Zaista ne znam kako bih vam u tome mogla pomoći...

- Vi ste inteligentna žena, setite se nečega - zarežao je knez iako nije zvučao neljubazno.

- Zar ne mislite da je najbolje da se obratite svom advokatu?

- Naravno. Ali on mora znati kako sam zamislio testament.

- Možda će njemu pasti na um neka ideja, predlog...

- Doktoru Mansfeldu? Ha! - sarkastično uzviknu knez. - On je birokrata bez imalo mašte... Izgleda da ću morati da se oslonim na sebe - pogledao ju je sa iščekivanjem u očima. - I? Da li ste ipak smislili nešto?

Ema je uzdahnula.

- Vaše poverenje čini mi čast,

Vaša ekselencijo, ali...

- Koješta! - gunđajući, prekinuo ju je usred rečenice. - Svim svojim dugogodišnjim slugama mislio sam da ostavim...

- Oprostite - odgovori Ema zbunjeno - ništa ne očekujem da mi ostavite u nasleđe, Vaša ekselencijo. Dovoljna mi je nagrada to što radim za vas.

- Znam to, drago dete - stari gospodin odmahnu rukom. - To je samo nekoliko slika, koje vam se odavno dopadaju. Na primer, Nold. Zbog toga nemojte da se nervirate. Radije me posavetujte kome da ostavim glavninu svog imetka.

- Šteta što se nikada niste oženili - odvažno reče Ema. - Sad ne biste morali da razbijate glavu tim pitanjem.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *