Ljubav je ušetala

Мој život - moj pravi život - počeo je u trenutku kada je u njega ušetao zgodni neznanac obučen u savršeno skrojeno odelo i...da, znam kako to zvuči. Moja prijateljica Lini bi frknula kroz nos i iskazala trostruki prezir, kakav od nje i očekujem. Prvo bi ispoljila feminističko gađenje prema muškarcu koji menja ženski život, mada je ispalo da je dotični samo najavio promene.Potom bi izrazila neslaganje sa tvrdnjom da je moj život počeo tek nakon trideset i jedne godine življenja, i na kraju bi se zgrozila zbog Ijudi koji trenutke iz svojih života pretvaraju u scene iz filmova.

U pravu je, preterujem, ali zaista je bilo uzbudljivo kad je neočekivano ušao u kafe koji sam vodila. Da na podu nije bilo stolova, stolica, ljudi i pasa, svetlost kasnog jesenjeg jutra dramatično bi bacila usku senku na tlo, baš kao u filmu Orsona Velsa. Lini može da me podbada svojim trostrukim prezirom koliko god želi: i dalje tvrdim da je moj život počeo tog oktobarskog jutra kada je nepoznati čovek ušao kroz vrata.

Bio je to običan dan, upadljivo običan ako to ima ikakvog smisla, koji kao da je samo potvrđivao uobičajenu svakodnevicu. Bučna subota, uz dim koji se zgušnjavao i poput oluje nadvijao nada mnom i gostima kafea Dora. Kada nisam posluživala, sedela sam. na uobičajenom mestu - barskoj stolici iza šanka – i gledala kako Hejz i Hose igraju šah.Svi tvrde da su njih dvojica vrsni šahisti, a i oni kažu da dobro igraju. ,,Ne kao čuda neviđena“,kaže Hejz. „Ne tako dobro kao onaj Rus sa prokletim Dip blu računarom. Ali, đavolski dobro.“ Hejz je iz Teksasa i piše rubriku o vinu za Filadelfija inkvajer. Voli da izgovara neobične psovke i da, kad uđe u kafić, uz tresak okrene stolicu i opkorači je.

Dok sam ih posmatrala, Hose podiže svoiu čupavu glavu,sažaljivo pogleda u Hejza i premesti figuru sa jednog na drugo polje. Ne razumem se dobro u šah, ali šta god da je Hose uradio,bilo je važno, jer je Hejz zabacio glavu i zahuktao. „Bokca ti, momče! Ovaj potez si izvukao pravo iz dupeta!“ Hejz mi je uputio vragolast osmeh i, poput kauboja, dobroćudno namignuo,a ja sam mu uzvratila snuždenim poluosmehom i izrazom lica koji je govorio: „Šta da se radi?“

Nemojte se previše vezivati za Hejza. Pošto se već nalazi u kafeu, on očigledno nije muškarac koji je uneo promene u moj život, a konačno, nije ni bitan za priču. Ne znam ni zašto sam započela pripovedanje spominjući ga, osim što po mnogo čemu predstavlja otelotvorenje muškarca iz mog pređašnjeg života: samoostvaren, ugladen, poluprivlačan snob i poznavalac vina prerušen u kauboja, pomalo predusretljiv, pun prilično zabavnih opservacija koje mu lako klize s jezika. Verovatno se prava osoba krije negde u njemu. A možda i ne.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *