Magija Lisabona

Konačno je gotovo, zaključio je Bernard Santaren, po izlasku iz policijske stanice. Njegova dvogodišnja agonija, koja ga je učinila izolovanim od sveta, od samog života, je okončana. Sve ono što ga je dugo i intenzivno trovalo je nestalo. Pitanja, iščekivanja, dileme, mukotrpna borba, lično preispitivanje... Svemu je došao kraj.

Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da ga u potpunosti osvesti ono što je upravo saznao, da do njegovog izmučenog razuma dopre informacija koju je priželjkivao da čuje. Kada se to dogodilo, preplavio ga je osećaj neizmernog olakšanja. Zatvorio je oči, svestan naleta suza. Dugo je držao zatvorene kapke i stisnute usne, kako bi savladao taj jak nalet nesavladive radosti. Neke stare, potisnute emocije su počele da ga iznova muče, ali ih je on lako oterao. Dostaje bilo, poručio je sebi. Dovoljno dugo sam bio nedužna žrtva!
Duboko je udahnuo vazduh, imajući utisak kao da je tek prodisao, kao da su se njegova pluća, nakon pune dve godine, ispunila kiseonikom. Oči su mu se, kada ih je otvorio, jedva privikle na sunčevu svetlost. Kako to da nisam poneo naočare za sunce, zapitao se Bernard, krećući se ka obližnjem parku, kako bi seo i predahnuo. Ubrzo mu se odgovor sam nametnuo. Dve godine je hodao pognute glave, zagledan u zemlju, ulični asfalt ili pod. Naočare mu nisu bile potrebne, jer nije ni gledao u sunce, baš kao ni u mesec, zvezde, oblake.

Bio je kao slep.

To mu je postalo još jasnije kada je seo na klupu i krenuo da posmatra ono što se dešavalo u parku. Samom sebi je ličio na nekoga ko je, nakon dugog tamnovanja, izašao na otvoreni prostor. Savladali su ga nebrojeni utisci, iako su mu se pred očima redale slike svakodnevnog, uobičajenog bitisanja.

Deca su trčala, igrala se i pravila njima svojstvenu graju. Njihovi pratioci su međusobno ćaskali, povremeno se smejući ili ih opominjući. Stariji ljudi su hranili golubove, dok su vlasnički psi pokušavali da ih uhvate. Pojedini su, baš kao i on, sedeli na klupama i čitali novine.

Novine! Novosti iz zemlje i sveta! Događaji, zanimljivosti, informacije, priče, intervjui, reklame. Sve je to prestalo da postoji za Bernarda pre dve godine, kada mu se svet suzio, kada je njegovo prostranstvo prestalo da postoji. Gluv i slep za sve, sem za probleme, Bernard je živeo u dobrovoljnoj izolaciji, u dobrovoljnoj tišini. Niko mu nije uskraćivao mogućnost življenja, niti aktivnog učešća u onome što se dešavalo, ipak, on se svesno povukao, svesno se odrekao svega, uvučen u glib iz koga nije video izlaz.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


magija_lisabona

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *