Neizbježno nevjerstvo

Jednom rečju, bio je vanserijski zgodan muškarac, i žene su se lomile oko njega, a njega za sve to uopšte nije bilo briga. Operisan od narcisoidnosti i taštine, ponašao se kao da je potpuno prosečan u svemu, a zapravo ništa u njegovom životu nije bilo prosečno.

- I ja bih tebe isto mogao da pitam. Otkud ti ovde, grofe fon Tirlin? - obradovan što je sreo prijatelja ovde u masi nepoznatih putnika, Osvald ga je potapšao po ramenu.

Klaus je zaista nosio titulu grofa i njegova porodica posedovala je rodoslov još iz osamnaestog veka, ali kada ga je oslovljavao tom titulom Osvald je to činio neformalno i u šali. Bili su bliski prijatelji, godinama su igrali golf u istom klubu a njihovo prijateljstvo još više se učvrstilo kad se Osvald oženio Evom Laubšad.

Laubšadovi nisu pripadali plemstvu, ali bili su imućni i u bliskim odnosima sa porodicom fon Tirlin. U poslednje vreme Klaus se viđao sa Osvaldovom svastikom Minom, i u berlinskom visokom društvu govorkalo se da je na pomolu veridba između njih dvoje.
- Đavolski hladno vreme, Osvalde - požalio se Klaus. Ali i kada je gunđao, njegove oči boje zrelog kestena bile su vedre i zračile su energijom.
- Trebalo je da u februaru počnemo prolećnu golf sezonu, ali ako se ovako nastavi, ništa od toga. Čujem da su tereni otvoreni, ali ja ne bih imao srca da izvedem na ovu hladnoću čak ni svog psa, a kamoli samog sebe...
- Kladim se da ćeš do sledećeg četvrtka, kad je naš uobičajeni termin, promeniti mišljenje. Jedna dobra partija na hladnom i svežem vazduhu prija više nego bilo šta drugo - rekao je Osvald.
- Ali, nisi mi rekao šta radiš ovde, na aerodromu. Koji avion čekaš?
- Ovaj iz Karakasa, koji je upravo sleteo - Klaus je pogledao prema displeju.
- A ti?
- Pa i ja čekam isti taj avion, takođe. Kakva slučajnost... Linija Karakas - Berlin saobraća jednom nedeljno, a istovremeno čekamo i ti i ja. Koga ti imaš u Venecueli?
- Slučajnost, zaista - i Klaus je bio iznenađen.
- Ja čekam tetku. Mušičavu staru gospođu, najmlađu sestru mog oca, koja živi u okolini Karakasa. Važim za njenog mezimca u porodici, i tako svaki put kada ta stara dama dođe u Berlin od mene se očekuje da je dočekujem, ispraćam, i izvodim u pozorište i operu. Prošle zime kada je bila ovde morao sam u razmaku od par dana da odgledam dve baletske predstave, možeš misliti? Ja i balet... - nasmejao se.
- A koga ti čekaš?


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


neizbezno_neverstvo

Podijelite s prijateljima!

    2 Comments

    1. Biljana 19. Marta 2016.

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *