Neobično zaveštanje

Silvija mu je ukratko ispričala šta se dogodilo između nje i Karsona, zaobilazeći škakljive detalje. Nik je sve vreme ćutao i pažljivo je slušao. Lice joj se menjalo dok je govorila, postajalo sjajnije, kao da iz nje izbija nekakva svetlost. Iako je bio mlađi od nje, znao je dobro šta to znači. Sačekao je da završi, a onda je uzeo za ruku i blago je stegnuo.
- Ti zaista voliš tog Karsona? - bila je to više konstatacija nego pitanje. Duboko je uzdahnula i naslonila se na stolicu.
- Ne znam ni sama - slegnula je ramenima.
- Čudno je kako se sudbina ponekad poigra sa nama - nastavio je, kao da nije čuo njen odgovor.
- Način na koji ste se upoznali, poslednja volja njegovog oca... - zamišljeno je gledao negde iza nje.
- Kao da je to bilo nekakvo zaveštanje ljubavi. Silvija ponovo uzdahnu nekako setno i zagleda se u njegovo lice. Nik je bio divan mladić, zavidela je devojci koja će biti izabranica njegovog srca.
- Romantičan si - nasmejala se da prekine setni trenutak koji ih je oboje uhvatio. Nik joj uzvrati osmehom i pusti njenu ruku.
- Možda, ali to nikom nemoj da kažeš - namignuo joj je šeretski.
- Ne brini, tvoja tajna će biti duboko zakopana - odvratila je veselo.
- Ipak, da se vratimo temi, mislim da ću odustati od svega - ustrajala je.
- Zar ne bi trebalo da se boriš za svoju ljubav? - uzvratio je pitanjem.
- Kako? - raširila je ruke.
- On mi je jasno stavio do znanja da ne želi da se to nastavi.
- Možda nije baš uvek sve onako kako izgleda na prvi pogled - nije odustajao. - Trebalo bi još malo da razmisliš - zaključio je. Uputila mu je tužan pogled.
- To sam već učinila i znam da je tako najbolje - tužno je zaključila.

Karson je zamišljeno kuckao prstima po pismu koje je stajalo na stolu ispred njega. Znao je njegov sadržaj, već ga je bio pročitao, a sada je razmišljao o njemu. Silvijini advokati su ga obaveštavali da gospođica Anderson odustaje od nasledstva, da će se iseliti iz kuće u roku od sedam dana i omogućiti mu ponovo da bude jedini vlasnik porodične vile. Trebalo bi da ga ta vest obraduje i učini zadovoljnim, ali se on osećao upravo suprotno. Nije shvatao ni odakle takav potez niti zašto ga čini, mada je pomalo sumnjao. Pitao se zašto je to činila preko advokata, umesto da mu je jednostavno rekla. Nije želela da ga vidi ili je jednostavno mislila da je tako bolje? Zašto mu je to, uopšte bilo važno, sada kada je konačno sve bilo gotovo? Ili ga je baš to mučilo, što je bilo gotovo? Naslonio je glavu na naslon fotelje i zagledao se u tavanicu. Šta ju je navelo da tako iznenada promeni mišljenje i odustane od svega? Na početku je bila tako uporna da zadrži vlasništvo nad kućom, a sada... Počešao se po čelu i dohvatio zlatno naliv-pero kojim je, na svoj staromodni način, uvek pisao pisma. Nije uživao u blagodetima savremene tehnologije, sva ta tehnika i moderne komunikacije činile su mu se hladnim i otuđenim. Otvorio je presavijeni papir sa utisnutim grbom njegove porodice i započeo pisanje. Urednim, krupnim slovima je napisao sve što je imao na umu i ponovo savio papir. Složio ga je u kovertu i ispisao adresu. Klimnuo je glavom sam za sebe i stavio pismo na gomilu predviđenu za slanje. Prekrstio je ruke na grudima i oslušnuo. U kući je vladao neobičan mir, onakav kakav je postojao pre njenog dolaska. Začudo, sada mu je ta tišina skoro parala uši i zvučala užasno prazno.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


neobicnozavestanje

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *