Neslućene visine

- Molim vas, ne žurite toliko! Neće vam pobeći posao. Samo još jednom da vidim vaše oči!
- rekao je i zgrabio je za bradu, podigao lice i zagledao se u njene oči.

Da joj na neki čudan način nije prijao taj dodir, pozvala bi “hobija”, jer ovako nešto u Londonu prosto se ne toleriše. Da te čovek tek tako zgrabi za bradu i da zuri u tebe, a ti da se ne pomeraš i da to trpiš - ne, to je čista ludost!

Pa ipak, zašto ne dozvoliti sebi malo ludosti?
Galina se grohotom nasmejala, i širom otvorila oči.
- Baš me zanima šta to ima u njima? Mislila sam da su moji aduti u punim usnama, u glatkom licu pravilnih crta, u vitkoj liniji i dugim nogama, kad ono...

- Ne, draga gospođice, oči su najvažnije! One sve govore. One su lepota lica. A vi imate nešto u svojim očima, nešto potpuno nedokučivo.
Ne mogu da ih “pročitam” tako odjednom, ali... Nije važno, kad se slegnu utisci biće mi sve jasno.

- Govorite kao da su vam oči profesija.
- Naravno da jesu!
E, ovaj je potpuno lud, a ja još luđa što sa njim razgovaram, pomislila je, okrenula se i pošla niz ulicu.

3 Comments

  1. Moa 14. Aprila 2015.
  2. Ana malek 5. Oktobra 2016.
    • ljubavniromani.net 6. Oktobra 2016.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *