Pod žalosnom vrbom

Podigao je kofer, krenuo pored kola, još uvek gledajući zainteresovano u tu ţenu. Kao i njoj i njemu se desio taj trenutak prepoznavanja. Ipak, nije mogao da se tačno seti odakle je zna. Kratka, kovrdţava crna kosa. Više voli dugu kosu.

Lice mu je ipak bilo poznato. Nije primetio da se šminka. Samo gladak zdrav ten. Te plave ... u tom trenutku se seti. Ne, pomisli koračajući prema kamionetu, žmirkajući, gledajući je iz blizine. Te oči nisu samo plave. One su boje plavog prerijskog cveća. Plavo cveće, plavo cveće, ponavljao je.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *