Posle tuge

U maloj kući na kraju sela, gospođa Stilton sedela je na ivici kreveta

i posmatrala svoju sestričinu En Marsden kako sklapa stvari i ređa ih u

veliki putni kovčeg.

- En, zaista... možda bih ipak mogla da pitam Džejn i njenog muža

da mi se ove zime Keti i ti pridružite kod njih u Londonu... - počela je

neubedljivo stara dama, po ko zna koji put, znajući unapred koji će

odgovor njene sestričine biti.

En podiže pogled sa gomile stvari raspoređene na krevetu. Volela

je svoju tetku, ali nije želela sa njom u London.

- Mislila sam da smo raspravile tu temu - blago se osmehnula. - Već

si dovoljno učinila za nas. Više od godinu dana smo kod tebe, hvala ti za

to, ali sada je vreme da te oslobodimo tereta. Možda bi Džejn i pristala

da primi i nas, ćerka ti je, ali ne verujem da bi se gospodin Bertlej, njen

muž, složio sa takvim dodatnim obavezama. Znaš i sama kakvo je

njegovo mišljenje, letos ga je dosta jasno izrazio - rekla je, trudeći se da

zadrži neutralni izraz na licu.

Njena tetka saže glavu. En se odmah okrete prema njoj, uze je za

ruke i stade ispred nje, terajući je da pogleda u njeno blago, osmehnuto

lice.

- Zaista nema potrebe da ni ko od nas više bude ni tužan, ni

razočaran - nastavila je blago, pošto je njena tetka ćutala, tiho uzdišući.

- Moraš da budeš zadovoljna. Džejn se veoma dobro udala, ona je

sasvim zadovoljna svojim brakom. Gospodin Bertlej je... veoma

sposoban gospodin - rekla je neubedljivo.

- Ne smeš da se osvrćeš na moje mišljenje o njemu. To što... sam ga

ja prethodno odbila, ne znaci da sada Džejn ne može da bude srećna sa

njim. To je bilo odavno, pre tri godine. Do sada smo svi to već zaboravili

- nastavljala je sa lažnom veselošću.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *