San Oriona

Nasmešila se kada je krenula niz ulicu. Sunčano jutro i blagi povetarac uspeli su da rasprše njene poslednje sumnje. Bio je to jedan od tipičnih prolećnih dana u Madridu. Pomalo svež, ali okupan suncem.
Proverila je broj pre nego što je ušla. Zgrada u kojoj je veliki šef imao svoju kancelariju bila je plavkastosiva kamena građevina iz devetnaestog veka, u samom srcu Zlatne milje. Srdačno je odgovorila na Lusijin pozdrav. Razmenili su nekoliko beznačajnih fraza pre nego što je prešla u čekaonicu, koju je baš tako i zamišljala - prostranom, svetlom i uređenom sa istančanim ukusom. Možda je i previše ukrašena za jednu prolaznu prostoriju, ali bila je u savršenom skladu sa društvenim ugledom Viktora Mote.
Imala je vremena da se pogleda u ogledalo pre nego što se sekretarica vrati. Na njoj nije bilo nikakvih gizdavih detalja. Nosila je jedva primetnu i diskretnu šminku, primerenu za razgovor za posao, pomislila je posmatrajući svoj besprekorni odraz. Sve je bilo uredno. Srebrnkasta bež boja usana, zlaćani ton jagodica i veoma blaga zelena nijansa na kapcima. Da, savršeno. Jedan čuperak njene duge tamne kose promolio se izvan okvira glave, odražavajući se u ogledalu.
Pažljivo ga je sklonila i začešljala trepavice jednim pokretom prstiju. Već je zatvorila futrolu sa šminkom kada je začula Lusijine korake.
„Gospodin Mota vas čeka."
Viktor Mota stajao je nasred sobe sa spremnom ispruženom rukom. Bio je u pedesetim godinama, privlačan i špicastog lica. Iz njegovog pogleda izvirivala je neka neobična grubost. Kao da nikada nije verovao u nevinost. Ili još gore, kao da je u svakom trenutku bio spreman da se prepusti grehu.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»

ljubavni roman San Oriona

Podijelite s prijateljima!

    2 Comments

    1. Aida 20. Decembra 2015.
      • ljubavniromani.net 8. Januara 2016.

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *