Neostvarena osveta

„Tvoja majka je iz porodice Meldram, Ajvori. To znači da i ti potičeš od Meldramovih. Zapamti to zauvek!“
Reči njene bake odzvanjale su u Ajvorinim ušima dok se približavala dobro poznatom seocetu u južnom Linkolnširu. Osećala je kako je nešto steglo u srcu dok je gledala kraj u kom je provela najlepše dane svog detinjstva.
Ajvori je skrenula s glavnog puta i zaustavila se ispred jedne velike farme oivičene visokim kestenovima. U susret joj je pošao plavokosi mladić u prašnjavom radnom odelu.

- Znači, stigla si - rekao je mladić. Na licu mu se pojavio topli osmeh dobrodošlice.
- Kao što vidiš, jesam - Ajvori je bila umorna od dugog putovanja i neraspoložena, ali pokušala je da se osmehne.
- Zdravo, Robe! Putovala sam duže nego što sam mislila. Ne smem sada da se zadržavam, inače ću zakasniti na sastanak. Hoćeš li biti ljubazan da uzmeš moju putnu tašnu? Sastanak je u tri sata, a posle toga se vraćam na farmu.
Ajvori je uzela putnu tašnu sa zadnjeg sedišta i pružila je Robu Gartu.
Nervozno je pogladila kosu. - Kako izgledam, Robe?
Rob je polako odmerio Ajvorinu vitku figuru. - Izgledaš odlično! - zaključio je Rob.
Ajvori je uzdahnula nestrpljivo. - Nemoj da se šališ, Robe. Kaži mi da li ličim na sposobnu nastavnicu?
- Verovatno - odgovorio je mladić. - Da sam ja imao tako zgodnu nastavnicu dok sam bio u školi, verovatno bi mi učenje išlo malo bolje.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *