U zagrljaju mesečine

Nešto se čudno zbiva u zamku Oldvik. U ovom udaljenom trošnom zamku, Konkordija Glejd, učiteljica sa tajnama iz prošlosti i neuobičajenim idejama o obrazovanju žena, podučava četiri mlade dame bez roditelja. Međutim, ubrzo počinje da sumnja da im prijeti strašna sudbina. Kako bi spasila svoje učenice, Konkordija smišlja plan bjekstva.

Istražujući misterioznu smrt jedne žene, privatni detektiv Embrouz Vels našao se u  zamku tokom razornog požara, koji je izazvala sama Konkordija kako bi prikrila bjekstvo. Zadivljen hrabrošću ove sasvim neuobičajene učiteljice,Embrouz uzima nju i njene učenice pod svoju zaštitu. Očajnički želeći da pobjegne, Konkordija je primorana da vjeruje tajanstvenom strancu koji joj nudi pomoć...

Ponoć je na groblju obavijenom maglom. Eni Pitri pomisli da na kugli zemaljskoj nema mračnijeg mesta od ovog. Stresla se i čvrsto stegla okovratnik ogrtača. Nikad u životu nije bila tako uplašena. Kružile su glasine o čoveku sa kojim je došla da se sastane i bile su istinite. Sa njim se sastajete kad i gde on to odredi i nikako drugačije.

Hiljadu puta se premišljala da li uopšte da dođe. Tog jutra, kada se probudila i otkrila poruku na noćnom stočiću, premrla je od straha.Drhtavim prstima je uzela papirić zaprepašćeno shvativši da je u toku noći on ušao u njen stan. Nekako je prošao kroz zaključana vrata i zamandaljene prozore, a da nije čula ni šum. Kao da ju je pohodio duh.

Kada se konačno pribrala, tek toliko da može da pročita kratku poruku, otkrila je u njoj niz uputstava. Znajući da neće imati mira dok ne sazna istinu, ispunila je svaku instrukciju do detalja.Jedna od njih je bila da priguši svetlost lampe kada prode kroz kapije groblja.

Plamičak u njoj je sada bacao slabašnu svetlost koju je gutala sablasna magla. U senkama prošaranim maglom pomaljali su se tamni nadgrobni spomenici, kripte i statue. Crpeći i najmanju trunku hrabrosti, terala je sebe da korača dalje. Neće odustati kad je stigla do ovde. To je najmanje što može da učini za sirotu Neli.

– Dobro veče; gospođo Pitri.

Glas je bio mračan i zloslutan kao i mesto na kom se nalazila, a dopirao je iz obližnje kripte. Obamrla od straha, bila je toliko prestravljena da nije mogla ni glasa da da od sebe, a kamoli da pobegne.

Shvatila je da je to glas nekog ugladenog gospodina. Od te spoznaje njena zebnja postala je još jača. Uspela je polako da se okrene i da razazna obrise njegovog tela medju ostalim senkama, ali slabašno svetlo lampe nije dopiralo do ledene tame ulaza u staru kamenu kriptu.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


u zagrljaju mesecine

Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *