Valentinino poslednje putovanje

London, 1971.

– Taj momak je ponovo obasipa pažnjom – rekla je Viv, stojeći na palubi svoje kuće broda. Iako je bilo blago prolećno veče, prebacila je šal s resama preko ramena i povukla dug dim iz cigarete.

– Ponovo je uhodiš, dušo! – odvratio je Fic sa zluradim osmehom.

– Ne možeš da ne primetiš paradu ljubavnika koji dolaze toj devojci. – Viv je začkiljila i udahnula kroz raširene nozdrve.

– Neko bi pomislio da si ljubomorna – primetio je Fic, pa iskrivio lice kad je otpio gutljaj jeftinog francuskog vina. Godinama je Vivin prijatelj i agent, a ona za sve to vreme nijednom nije kupila bocu dobrog vina.

– Ja sam pisac. Prirodno je da budem znatiželjna. Alba se verila. Vrlo je sebična, ali ne možeš da je ne voliš. Kao što noćni leptiri srljaju u plamen. Samo što u ovom slučaju nije reč o noćnom leptiru, već o leptiru s prelepim šarama.
– Besciljno je zurila preko palube pa se spustila na stolicu, šireći plavo-ružičasti ogrtač kao svilena krila.
– Ipak, uživam da je posmatram. Koristiće mi to za neku knjigu, jednom kad se više ne budemo družile. Mislim da je Alba upravo takva.

Uživa da se druži s ljudima, a onda ih ostavi i ode. Ovoga puta ću ja otići. Tada mi njen dramatičan život više neće biti zabavan, osim toga, i Temza mi je dojadila. Moje stare kosti ne podnose vlagu, a od škripanja i ljuljanja celu noć ne mogu da zaspim. Kupiću mali šato u Francuskoj i osamiću se, jer mi je i slava dosadila.

Jednog dana. Uvukla je obraze i osmehnula se Ficu. Ali Fic je više nije slušao, iako mu je to bio posao.

– Misliš da joj daju novac? – upitao je uhvativši se za ogradu i zagledavši se u mutne vode Temze. Spraut, njegov springer španijel, spavao mu je pored nogu.
– Ni slučajno! – odvratila je.
– To je brod njenog oca, budi siguran da ona nema ni dvanaest funti da plati nedeljnu najamninu.
– To znači da je jenostavno slobodnoumna.

– Kao svi iz njene generacije. Povode se za stadom. Nesnosni su. Ja sam bila ispred svog vremena, Ficroje. Imala sam ljubvavnike i pušila kanabis davno pre no što su razne Albe i čule za to. Sad vodim sasvim običan život, pušim jeftine cigarete i izbegavam muškarce. Imam pedeset godina, prestara sam da ih robovala modi. Sve je to tako površno i detinjasto. Bolje je da misli usmerim na nešto važnije. Ti si dobrih deset godina stariji od mene, Ficroje, ali rekla bih da je i tebi dosadio pomodan svet.


PRETPLATITE SE
i čitajte odmah!

Već ste član?
Prijavite se ovdje»


Podijelite s prijateljima!

    Leave a Reply

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *