Vilinska priča

Berni Dojl sedeo je za svojim pretrpanim radnim stolom pokušavajući po četvrti put u sedam godina popraviti prastaru kosilicu Olafa Andersena. Skinuo je glavu cilindra i razmišljao treba li mašini odati poslednju počast. Glava je napukla i zato Olaf nije mogao pokrenuti motor, a zidovi cilindra bili su tanki gotovo poput papira od pohabanosti i ranijeg uvrtanja novih navoja. Najbolji izlaz za Andersena bilo bi uložiti u neki od novi modela Torovih kosilica, nakićenih svim i svačim, i baciti ovaj stari krš u staro gvožđe. Berni je znao da bi Olaf digao paklensku dreku oko nabavke novoga, ali takav je Olaf uvek bio. Berni je takođe znao da bi dobiti i prebijeni novčić od Andersena za donošenje takvog zaključka bilo ravno čudu. Svim bi zainteresovanim stranama bilo korisno kad bi Berni uspeo izvući još malo davno minulog rada iz mašine koja je gotovo izdahnula. Berni je odsutno počeo brusiti sečiva dok je razmišljao. Mogao bi još jednom pokušati. Jedna veća karika mogla bi poslužiti a malu bi napuklinu mogao zavariti, tako bi opet imao skoro potpun pritisak. Ali ako mu ne bi uspelo, izgubio bi i vreme, i novac za
delove. Ne, napokon je odlučio, bolje je reći Andersenu da se pripremi za pogreb.

Vrući, vlažni nalet vetra zaklepetao je prozorom. Berni je odsutno povukao lepljivu košulju sa svojih prsa. Megi Mek Karli, odsutno je pomislio dok mu je smešak titrao izboranim licem. Bila je pojam lepote u običnom pamuku, tesnoj tkanini rastegnutoj preko zrelih, uzbibanih kukova i izdašnih grudi dok se vraćala kući iz škole svakoga dana. Načas ga je pogodio nalet tako živih uspomena daje osetio kako mu se odjek požude nadiže u starim preponama. Berni je uzeo maramicu i obrisao čelo. Uživao je u aromama proleća, u vrućim sparnim noćnim mirisima, tako sličnim onima koji su duvali kroz voćnjake i niz polja u Veksfordu. Berni je pomislio na noć kada su on i Megi pobegli s plesa, iz nagužvane, uštogljene dvorane, iskradajući se neprimećeni dok je grad proslavljao svadbu Padija O’Ši i Meri Mek Manah. Uspaljena su sećanja opet naterala Bernija na brisanje čela dok mu je nemir pohodio stegna. Kikoćući se u sebi, pomislio je Berni, ima još života u ovom starom dečku.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *